"text":"И овај камен земље Србије, Што, претећ' сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.",
"source":"Отаџбина, Ђура Јакшић",
"length":176,
"id":1
},
{
"text":"Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Santa Maria della Salute.",
"source":"Santa Maria della Salute, Лаза Костић",
"length":240,
"id":2
},
{
"text":"Град градила три брата рођена, до три брата, три Мрњавчевића: једно бјеше Вукашине краље, друго бјеше Угљеша војвода, треће бјеше Мрњавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могаше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује. кад настала година четврта, тада виче са планине вила: \"не мучи се, Вукашине краље, не мучи се и не харчи блага! не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, аобоје брата и сестрицу, да зазиђеш кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, и тако ћеш саградити града.\"",
"source":"Зидање Скадра",
"length":692,
"id":3
},
{
"text":"Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком, а кад сусе напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: \"О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти храни и мене и себе\".",
"source":"Орање Марка Краљевића",
"length":365,
"id":4
},
{
"text":"Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека; ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!",
"source":"Горски вијенац, Петар Петровић Његош",
"length":156,
"id":5
},
{
"text":"У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!",
"source":"Горски вијенац, Петар Петровић Његош",
"length":54,
"id":6
},
{
"text":"Тврд јеорах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи.",