diff --git a/static/quotes/serbian.json b/static/quotes/serbian.json new file mode 100644 index 000000000..d6664c36c --- /dev/null +++ b/static/quotes/serbian.json @@ -0,0 +1,65 @@ +{ + "language": "serbian", + "groups": [ + [ + 0, + 100 + ], + [ + 101, + 300 + ], + [ + 301, + 600 + ], + [ + 601, + 9999 + ] + ], + "quotes": [ + { + "text": "И овај камен земље Србије, Што, претећ' сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.", + "source": "Отаџбина, Ђура Јакшић", + "length": 176, + "id": 1 + }, + { + "text": "Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Santa Maria della Salute.", + "source": "Santa Maria della Salute, Лаза Костић", + "length": 240, + "id": 2 + }, + { + "text": "Град градила три брата рођена, до три брата, три Мрњавчевића: једно бјеше Вукашине краље, друго бјеше Угљеша војвода, треће бјеше Мрњавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године дана, три године са триста мајстора; не могаше темељ подигнути, а камоли саградити града: што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује. кад настала година четврта, тада виче са планине вила: \"не мучи се, Вукашине краље, не мучи се и не харчи блага! не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу, да зазиђеш кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, и тако ћеш саградити града.\"", + "source": "Зидање Скадра", + "length": 692, + "id": 3 + }, + { + "text": "Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком, а кад су се напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: \"О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти храни и мене и себе\".", + "source": "Орање Марка Краљевића", + "length": 365, + "id": 4 + }, + { + "text": "Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека; ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!", + "source": "Горски вијенац, Петар Петровић Његош", + "length": 156, + "id": 5 + }, + { + "text": "У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!", + "source": "Горски вијенац, Петар Петровић Његош", + "length": 54, + "id": 6 + }, + { + "text": "Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га, ал' зубе поломи.", + "source": "Горски вијенац, Петар Петровић Његош", + "length": 59, + "id": 7 + } + ] +} \ No newline at end of file diff --git a/static/quotes/spanish.json b/static/quotes/spanish.json index 61d9d7f1c..8a19a6b81 100644 --- a/static/quotes/spanish.json +++ b/static/quotes/spanish.json @@ -78,6 +78,18 @@ "source": "Diario de Greg 1", "length": 275, "id": 10 + }, + { + "text": "Mía o de la muerte, entre la muerte y yo, un paso más para acercarme a ella, sería perderla; y dejarla llorar en abandono, era un suplicio superior a mis fuerzas.", + "source": "Jorge Isaacs, María", + "length": 162, + "id": 11 + }, + { + "text": "La naturaleza es la más amorosa de las madres cuando el dolor se ha adueñado de nuestra alma; y si la felicidad nos acaricia, ella nos sonríe.", + "source": "Jorge Isaacs, María", + "length": 142, + "id": 12 } ] } \ No newline at end of file